Награда ,,Ћириличник” додељена Богословији

У понедељак, 26. августа 2024. године на Тргу херцега Стефана, са почетком у 21 час, одржана је свечана додјела награда 11. Трга од ћирилице нашој Богословији и пјеснику Благоју Баковићу.

Нашем училишту „једној од најстаријих образовних установа СПЦ”, како стоји на повељи, додељена је награда ,,Ћириличник” „за изузетан допринос православној духовности, истинској просвети и свеукупној ћириличној култури”. Жири, који су чинили књижевници: Новица Ђурић, Радомир Уљаревић, Желидраг Никчевић, проф. др Будимир Алексић и Будимир Дубак, одлуку о додјељивању ,,Ћириличника” Карловачкој богословији донео је једногласно, руководећи се свеукупним значајем који је она имала, и има и данас, у својој двестатридесетогодишњој (230) историји. У образложењу жирија, које је прочитао Будумир Дубак, између осталог стоји: „Богословија Светог Арсенија Сремца један је од темеља свеукупног школства Српске православне цркве, и дубоко је уткана не само у живот српске Војводине и Сремско-карловачке митрополије, него и уопште у живот Српске Цркве и српског народа, као и у живот свеукупног Православља…”

„У свом досадашњем трајању од 230 година, у сва три раздобља свога мукотрпног рада, кроз славну Карловачку богословију прошло је на хиљаде професора и ученика. Бројни њени професори и ђаци су посвједочили својим животом и примјером истинску вјерност Христу Господу и својој светој Цркви, српском православном наслеђу, и страдајући за име Божије и правду Његову, прибројани су лику светитеља и свештеномученика. Такође су многи из њенога окриља постали епископи, архимандрити, игумани, свештеници, монаси, катихете, професори, и на тај начин служили свом народу и Цркви. Међу професорима и ђацима који су стасавали под окриљем ове школе, стасао је и велики број истакнутих носилаца јавног, друштвеног, политичког и културног живота српске Војводине, Србије и бивше Југославије… „Улога ове славне српске школе показала је кроз своју историју да њен циљ и задатак није само био просто стицање знања него цјелосно духовно, умно и морално образовање њених васпитаника, а преко њих и цијелог народа, због чега је њена улога била значајнија, и просветна мисија плодоноснија.„Споменимо и то да је велики број полазника, као и велики број наставника ове славне школе био са простора Црне Горе и Боке Которске. Сви они су дали значајан допринос не само развоју српске црквене просвете, него и свеукупној српској духовности и култури…Нека буде срећно ово признање њеним професорима и ђацима, који су се овјенчали наградом ’Ћириличник’, са жељом да и даље њена мисија и плодови буду од користи, и диван примјер свима у изграђивању покољења нашег српског рода која стасавају и која се образују и васпитавају.”

Господин ректор се захвалио речима: „Овај Трг од ћирилице, око овог чудесног храма Св. архистратига Михаила – са његовим чудесним стрелама које врхуне ка небу и све нас опомињу и позивају да не тражимо постојаног града овде на земљи, па макар га зидали и од камена – чува не више оружје и не бави се ниским вредностима. Овај Трг од ћирилице, чува слова и речи које везују не више за било каквог властодршца, него везују за Сведржитеља. Зато овом догађају нису потребни звуци, него речи које јече и звече и испуњавају овај трг и овај град истином да је само Бог вечан. „Ја долазим из Сремских Карловаца, из града који нема ни једне куле, али је прављен тако да буде ипак кула водиља, Сион српски, онима који верују да је Реч постала тело. Осим језика и писма сличан је овом Новском и по менталитету, а после овога вечерас, убеђен сам да Херцег Нови и Сремски Карловци постају синоним, и то не само због српског збора, него и због истине о чувању вере и јединства, понекда чини се охоло и гордо, али опет на чудесан начин смирено и мирно. Ништа од онога што се у тој нашој кући, богословији Карловачкој дешава није наше дело, него дело наших предака, а ми мало загребемо, не бисмо ли направили рупу коју ће наши потомци да попуне… Та је наша кућа са својим народом крварила, са својим народом певала и сневала, са својим народом ишла северно, јужно, источно и западно, и до дана данашњег са својим народом, где год се он налазио, чува ту тајну Богооваплоћења, присуства Божјег у овом свету. Преко три и по хиљаде ученика отишло је из ње да би се у њу непрестано враћало… Зато ову вечрашњу награду доживљавам пре свега као аманет и као завет, да ћемо на том путу чувања ћирилице и ми тамо негде направити Трг. Стога, радујући се вечерашњем дружењу, позивам вас да будете једно са нама и у Сремским Карловцима.”

Свечаност је улепшана певањем квартета наше Богословије.

‍