Предавање „Оптимизам Достојевског“ професора Никите Сјундјуковског

У среду, 6. новембра 2024. године, у нашој сали „Патријарх Герман Ђорић“ је професор Никита Сјундјуковски одржао предавање под називом „Оптимизам Достојевског“.

Предавању су присутвовали ученици старијих разреда и тиме се упознали са културном оставштином Фјодора М. Достојевског.

Проф. Никита је презентацију започео подсетивши на разна мишљења о Достојевском широм Русије и света. Његова дела нису испуњена само депресијом, тугом и унинијем како многи сматрају, него и оптимизмом који многи занемарују. Професор је напоменуо како је хришћански оптимизам у нади на Васрксење, те је из тог угла представио оптимизам Достојевског.

Достојевски је, како наводи професор, сматран мрачним писцем из три разлога. Први од њих јесте проблем друштвеног романа, односно разобличавање свих порока у друштву која је Достојевски у својим делима често истицао. Други разлог јесте психологизам Достојевског. Грех и зло се крије у свакоме и за то није средина крива средина него сам човек. Разоткривао је најдубље кутке душе што нико није желео да види и призна. Трећи и најважнији разлог јесте читање кроз призму атеизма – ако нема Бога, све је дозвољено. Уколико се од човека одузме појам о Богу, како Достојевски наводи, човек може доћи до најстрашнијих поступака.

Проф. Никита је, између осталог, подсетио богословце на буран живот Достојевског. Врло значајно је било и мишљење Досотјевског да ће се постићи права реформа у држави ако људи пођу за Христом. Тада би се све довело у ред само по себи.

Ученици наше Богословије су се упознали и са богословским размишљањима записаним у делима Достојевског. Он је, на пример, сматрао да се у старозаветној Књизи о Јову налазе одговори на сва питања. Подсећао је и на важност покајања и љубав Божју. Тако је Достојевски у свом роману „Браћа Карамазови“ навео: „Не бој се ничега, и никад се не плаши, и не буди тужан. Само да покајање у теби не постане оскудно, Бог ће све опростити. А таквог греха нема и не може бити на целој земљи, који Господ не би опростио  онима, који се истински кају. А човек уопште не може да почини тако велики грех који би исцрпио бескрајну Божју љубав. Може ли постојати такав грех да превазилази Божију љубав?“

Господин Никита је предавање завршио речима Светог авве Јустина о Ф. М. Достојевском.

‍