контакт
Menu
18.4.2025
На Велики Петак, читав свет утиша свој глас. Данас небо није плаво, већ сиво од туге, јер Господ наш Исус Христос виси на крсту. „Ране Његове нас исцелише“ (Ис. 53,5) – то није поетска реч, него крвљу исписана истина. Безгрешни Агнец Божји, прикован је за дрво које је сам створио, од оних које је љубио до краја.
Како то да Творац живота умире? Његова љубав не зна за границе. „Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје“ (Јн. 15,13). Он, који је болести исцељивао, сада ћути под ударцима. Свети Григорије Богослов нас подсећа да се Господ пење на Крст не зато што је био приморан, него зато што је то сам хтео.
Свако ко је икада осетио бол, издају, усамљеност – нека данас погледа у лице Распетог. Он је примио све то на Себе, да нико више не буде сам у патњи. Он је и за тебе висио. Са Крста Он не осуђује, већ моли: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине“ (Лк. 23,34).
Зато, Велики петак није само жалост – то је дан љубави Божије. Да бисмо ми имали живот, Он је прихватио смрт. Стога се покажимо достојни тако велике Жртве, као што нас позива Свети Василије Велики. И док се земља тресе, а завеса храма се раздире – нека и наше срце узрасте у покајању и љубави према Њему који је све дао.