наставно особље

Архимандрит Дамаскин Бранковић, ректор (1884–1888)

Предавао је Црквено право и Омилитику. У том периоду приредио је дело др Јожефа Чижмана О брачном праву за потребе наставе у Богословији. Био је члан Матице српске и носилац Ордена Светог Саве.



Рођен је 26. јула 1835. године у Врањеву, поред Новог Бечеја, у занатлијској породици. На крштењу је добио име Димитрије. Школовао се у Великом Бечкереку, Карловцима, Винковцима и Осијеку, где је матурирао. Богословију је завршио у Карловцима, потом је студирао права у Пешти (1858–1862), као питомац Текелијанума. Положио је адвокатски испит, затим је радио као општински бележник у Меленцима, па као конзисторијални бележник у Епархији темишварској, чиновник Магистрата у Кикинди, потом je био сенатор Великокикиндског дистрикта у Мокрину, адвокат у Турском Бечеју и актуар Саборског одбора (1875–1884).

Замонашио се 1876. у манастиру Беочин и исте године добио чин архиђакона. За ректора Карловачке богословије постављен је у чину протосинђела (1884). Предавао је Црквено право и Омилитику. У том периоду приредио је дело др Јожефа Чижмана О брачном праву за потребе наставе у Богословији.

У пролеће 1885. постављен је за архимандрита манастира Беочин. Следеће године био је један од тројице кандидата за вршачког епископа, а потом је, почетком 1887, премештен за архимандрита манастира Крушедол. Био је члан Матице српске и носилац Ордена Светог Саве.

Умро је 15. октобра 1888. године у Врањеву, током посете брату, а сахрањен је у манастиру Крушедол.