Протојереј Добросав М. Ковачевић, ректор (1920–1922; 1927–1929)

Рођен је 1869. године у Суботици код Коцељеве. Завршио је четири разреда гимназије и Богословију у Београду, а потом је био на Кијевској духовној академији (1893–1894), као државни питомац. Предавао је у више школа – Трећој београдској гимназији (1894–1895), Учитељској школи у Алексинцу (1895–1899), потом у београдској Првој (1899) и Другој гимназији (1903–1905), а био је и катихета Више женске школе у Београду (1904). Као професор у Богословији Светог Саве у Београду, предавао је у периоду од 1901. до 1908. године.

У Београду је био протопрезвитер и члан Главног просветног савета. За ректора Богословије у Призрену изабран је 1908, али се већ следеће године вратио у Београд, у Богословију Светог Саве, где је предавао до 1914. године, а извесно време заступао је и ректора ове школе.

По пресељењу Богословије у Сремске Карловце, после Првог светског рата, био је њен ректор у два наврата, током 1920–1922. и 1927–1929. године.

Писао је уџбенике за гимназије и богословије, био сарадник Летописа Матице српске и појединих црквених листова, а уређивао је и Гласник Православне цркве у Краљевини Србији.

Умро је у 9. октобра 1929. године у Сремским Карловцима, а сахрањен је у Београду.

‍