контакт
Menu
Рођен је 30. новембра 1879. године у Поцрњу код Љубиња, у Херцеговини, од оца Вукана и мајке Виде, рођ. Милошевић. Основну школу завршио је у родном месту, гимназију у Мостару, потом и Богословију у Рељеву (1907). Постављен је за секретара Црквеног суда у Мостару и на том месту је остао до 1912. године. Истовремено је приватно студирао правне науке у Бечу и Загребу, где је промовисан у доктора права (1911).
Рукоположен је 1912. године у чин ђакона, за свештеника на Васкрс 1913, а после положеног испита био је катихета у Мостару, Бихаћу и Тузли. По завршетку Првог светског рата био је три године професор Богословије у Сарајеву. У чин протопрезвитера произведен је 8. септембра 1920. године. Прешао је потом у Богословију у Сремским Карловцима, где је био професор и ректор. Богословијом у Карловцима управљао је кратко, јер је његов претходник Добросав М. Ковачевић премештен у Трећу београдску гимназију. Предавао је затим у богословијама у Призрену и Битољу.
Монашко име било му је Нектарије. Избор за епископа Захумско-рашке епархије затекао га је на месту ректора Богословије у Битољу (1925). Замонашио се 14/27. марта 1926. у манастиру Светог Наума, добивши име Нектарије. Три године касније изабран је за епископа зворничко-тузланског. Током Другог светског рата вршио је дужност ректора Богословије у Нишу и администрирао свим епархијама у Хрватској. После рата се вратио у своју епархију, одакле је, у периоду од 1945. до 1951, администрирао и епархијама Дабробосанском и Захумско-херцеговачком. Године 1951. прешао је у Сарајево за митрополита дабробосанског. Био је посвећен раду на обнови цркава и манастира.
Умро је 7. септембра 1966. године у Сарајеву, где је и сахрањен.
