контакт
Menu
Рођен је 1934. године у селу Кукуњевац, у западној Славонији. У основну школу пошао је 1941. године, а када је био у другом разреду (1942), одведен је у логор од стране усташа, прво у Стару Градишку, па у Јасеновац, а касније је сплетом околности одведен у Сисак. Након три и по недеље бива ослобођен из тог логора. Размишљајући после рата о свом даљем школовању, одлучује да упише богословску школу, те тако уписује Богословију Светог Саве у манастиру Раковица 1951. године. Затим бива позван на одслужење војног рока 1955. године, а након проведене две године у војсци, наставља школовање у Богословији. По повратку у Богословију, прота Марко је учио и усавршавао се са изузетно напредном генерацијом која је изнедрила врло значајне личности Српске Цркве у XX и XXI веку. Међу њима су: епископ шабачки Лаврентије, епископ захумско- -херцеговачки Атанасије (Јевтић), митрополит црногорско-приморски Амфилохије, као и многи други угледни свештенослужитељи. Своје школовање наставља у Београду, где завршава Богословски факултет, а касније одлази у Беч на постдипломске студије на Римокатоличком и Евангелистичком теолошком факултету, где је боравио две године. У Југославију се вратио 1965. године и запослио као службеник-писар у Патријаршији. Исте године оженио се са супругом Драгицом, са којом има две ћерке, Ану и Душицу. За суплента у Богословији постављен је 1966. године, а за ректора Карловачке богословије изабран је 1993. године. У то време Богословија се суочавала са многим изазовима и проблемима. Са једне стране били су рат, хиперинфлација и општа немаштина, а са друге стране велики број ђака који је пристизао из ратом захваћених подручја. Својим трудом и залагањем успео је ректор Марко да се избори са свим тим изазовима. За време његове управе Богословији је враћена у посед зграда Семинара, коју је он успео да стави у функционално стање, као и да ђацима обезбеди елементарне услове за живот и рад. Године 2000. разрешен је дужности ректора јер одлази у пензију. Написао је неколико књига и стручних чланака. Међу најзначајнијим је његова књига Православно учење о Богородици. Објавио је још књиге: Мој вијенац њиховом гробу, Уџбеник опште историје – стари и средњи век, О крсту, као и чланак О звезди Исусовој. Иако сада има 90 година, прота Марко је и даље врло активан свештенослужитељ, учествује у животу и раду Богословије и подржава сваки њен успех и напредак.
