Протојереј-ставрофор Милош Парента, ректор (1923–1928)

Рођен је 22. јануара 1867. године у месту Ислам Латински код Задра, од оца Андрије, трговца, и мајке Јоке, рођ. Гњидић. Пошто су му родитељи рано умрли, прешао је у Задар код епископа Никодима Милаша. Основну школу, италијанску Гимназију (1884) и Богословију (1888) завршио је у Задру. Студије је уписао у Бечу, на Протестантско-теолошком факултету, и завршио их за само две године, јер су му биле признате прве две године школовања у задарској Богословији. Паралелно је студирао и филозофију и славистику, али ове студије није завршио због недостатка финансијских средстава.

Вратио се у Далмацију, оженио, и постао свештеник (1891). Службовао је у селима Полачи и Бискупији код Книна. У периоду од 1897. до 1905. био је суплент-професор Богословије у Задру. Међутим, на период од две године (1905–1907) аустроугарска власт га је протерала из Задра у села Голубић и Доњи Кашић због његових веза са Београдом. У задарску Богословију се вратио 1907, и ту је остао до 1918. године као професор Апологетике и Догматике. Истовремено је предавао и Италијански језик у италијанској гимназији. Године 1918. Димитрије Бранковић га је одликовао правом ношења напрсног крста.

По завршетку Првог светског рата Далмација је припала Италији, а Милош Парента је ухапшен и годину дана је провео у италијанском затвору. По изласку на слободу извесно време је био без посла, а потом су га Италијани протерали из града (1922). Дошао је у Сремске Карловце и добио место професора у Богословији, где је предавао Апологетику, Катихетику, Омилитику, Свето писмо и Грчки језик. За ректора школе постављен је већ 1923. године и на том месту је остао до 1928. године, када је пензионисан. Преселио се у Београд, где је држао наставу катихетике у Трећој мушкој гимназији.

Био је један од најближих сарадника патријарха Варнаве. Одликован је Орденом Васељенског патријарха и Орденом Светог Саве IV реда.

Бавио се књижевношћу и историографијом, а своје радове, преводе, расправе и критике објављивао је у више листова. Био је уредник неколико црквених листова, попут Гласника Српске православне патријаршије (1924–1928) и Весника Српске цркве (1931).

Умро је 23. јануара 1944. године у Београду.

‍