Протосинђел Емилијан пл. Радић (1882–1884; 1888–1891), ректор

Рођен је 23. октобра 1857. године у Белој Цркви, у племићкој породици. На крштењу је добио име Радослав. Његов ујак био је вршачки епископ Емилијан Кенгелац. У родном месту је завршио основну школу и гимназију. Школовање је наставио на Духовној академији у Москви (1875–1881), затим је уписао права у Прагу, па на крају философију у Пешти. Био је први Србин који је стекао докторат из теологије (докторску дисертацију је посветио устројству Карловачке митрополије), а истовремено је био доктор права и философије.

Одлучио да свој живот посвети Цркви и Богу. Када се замонашио у манастиру Гргетег, добио је име Емилијан. Постао је дворски калуђер и патријаршијски протосинђел. Од школске 1878/79. године био је професор у Карловачкој богословији, а од школске 1881/1882. године и њен управитељ. Као професор, Радић је предавао Пастирско богословље, Црквено право и Омилитику са вежбама. Међутим, убрзо је затражио одсуство због завршетка докторске дисертације. По повратку у школу, којом је управљао од 1888. до 1891. године, поред предмета које је до тада предавао, добио je још и Катихетику и Педагогију са дидактиком. Колеге су му биле Јован Борота и Љубомир Купусаревић. Писао је расправе историјског и црквено-правног садржаја.

Био је игуман манастира Крушедол, као и настојатељ манастира Месић и Војловица.

Умро је у Баден-Бадену (Немачка) 22. маја 1907. године, а сахрањен је у породичној гробници у Вршцу.

‍