наставно особље

Протосинђел Лукијан Мушицки (1802–1812), управитељ

Лукијан Мушицки је био један од најобразованијих архијереја свог доба. Поред српског и латинског, знао је више европских језика.



Рођен је 27. јануара (7. фебруара) 1777. године у Темерину, од оца Ђорђа и мајке Анастасије. На крштењу је добио име Лука. Школовао се у родном месту и у Тителу (1786–1787), где је завршио основну школу, потом је учио немачку Вишу школу (1787–1789), а гимназију је похађао у Новом Саду, Сегедину и Пешти, где је студирао и права (1796–1797).

По завршетку школовања добио је место чиновника у митрополијској канцеларији и место професора у Карловачкој гимназији, а потом и место управитеља у Клирикалном училишту у Карловцима. Истовремено је, до 1803, држао наставу и у Гимназији. Замонашио га је, крајем новембра 1802, у манастиру Гргетег тадашњи архимандрит Јосиф Путник. Убрзо је постао придворни ђакон и обављао је дужности секретара Конзисторије и библиотекара Митрополијске библиотеке.

У Клирикалном училишту је, у периоду од 1802/3. до 1805/6. године, радио као једини професор, а предавао је Старословенски језик и Црквену историју. Потом су примљени професори Антоније Бранковић и Павле Хаџић. Године 1812. самоиницијативно је, уз богословске предмете, почео да предаје и Грчки језик. Међутим, из одређених разлога убрзо је морао да одустане од те активности.

Године 1812. произведен је у Раковцу за архимандрита, а убрзо је на управу добио манастир Шишатовац, којим је управљао дванаест година (1812–1824). За администратора Епархије горњокарловачке постављен је 1824, а четири године касније изабран је за њеног владику. Био је изузетно активан на црквеном и просветном пољу – оснивао је српске народне школе у многим местима, а Богословску школу у Плашком отворио је још 1824. године, у којој је и сам предавао.

Лукијан Мушицки је био један од најобразованијих архијереја свог доба. Поред српског и латинског, знао је више европских језика. Бавио се и књижевношћу – писао је песме, преводио са латинског Хорација и Катона, а са грчког језика Анакреона. Преводио је и на немачки језик, а једно време био је близак сарадник Вука Караџића.

Умро је 18/27. марта 1837. године у Карловцу. Данас почива (после преноса земних остатака) у манастиру Доње Будачко.