Архимандрит Иларион Руварац, ректор (1875–1882)

Рођен је 1. септембра 1832. године у Сремској Митровици, од оца Василија и мајке Јулијане, рођ. Шевић. На крштењу је добио име Јован. Његов брат био је Димитрије Руварац. Основну школу похађао је у Старом Сланкамену и Старим Бановцима, шест разреда гимназије у Карловцима, а седми и осми разред завршио је у Бечу (1852), где је студирао права (1852–1856). Током студија показао је велико интересовање за историју. Потом је дошао у Карловце и завршио Богословију (1859).

Замонашио се 1. јануара 1865. године у манастиру Крушедолу узевши монашко име Иларион. Убрзо је постављен за бележника црквеног суда. Године 1872. добио је место професора Богословије. Две године касније постао је архимандрит манастира Гргетег, а потом и ректор Богословије (1875). Због сукоба са патријархом Германом Анђелићем уклоњен је са тог места 1882. године.

Две године је био посланик Добриначког среза у Хрватском сабору (1885–1887). Разочаран у политику, повукао се у манастир Гргетег, одбивши да буде мандатар темишварске Епархије. У манастиру Гргетегу, који је значајно унапредио, провео је остатак живота. У том периоду обновљен је манастирски храм, у којем је иконостас осликао чувени српски сликар и пријатељ архимандрита Илариона Урош Предић.

У манастиру се посветио историографском раду, а посебно га је интересовало проучавање историјских извора. Сматра се оснивачем критичког правца у српској историографији. Своје прве радове објављивао је још као богослов.

Био је члан Патроната Монашке школе и Патроната Карловачке гимназије, као и члан Књижевног одељења Матице српске, Југословенске академије у Загребу и Српског ученог друштва, односно Српске краљевске академије у Београду. Носилац је Ордена Светог Саве.

Умро је 8. августа 1905. године у манастиру Гргетег, а сахрањен је на манастирском гробљу.

‍